Electrostatic loudspeaker (ESL)

[elvis]

Napon od 2500V koji ces za prvu koristit i nije toliko previsok tako sa bi tu zapravo mogla ic gotovo svaka zica sa malo debljom izolacijom. Ali da se ipak ne ostane na tom minimumu onda cu ti predlozit ovo: Npr visokonaponski kabel iz CRT televizije cija izolacija u svakodnevnom radu izdrzava 25 kV (a atestirana je siguro na najmanje duplo) koliko je cca visoki napon za ekran. Takav kabel bi bil odlicno rjesenje i za finalni model koji ce pitat i mozda punih 6 do 7 kV a i po duzini (ono ca se moze iscupat iz televizije ) bi bil taman tu negdi koliko ti triba.
Ali da sad ne razvaljujes neku ispravnu televiziju ili da ne trazis neku krepanu po buvljacima, mozes slobodno koristit i najobicniji 75-omski antenski kabel kome skines oplet. Izolacija tih kabela (prvenstveno zbog minimalnih gubitaka do frekvencija reda GHz-a) je zapravo odlicna pa taman bili i najjeftiniji kineski tako da se ka nuz poslidica RF kvalitete te izolacije i same njezine debljine dobiva i njezina izolaciona cvrstina koja siguro debelo premasuje 10 kV (virovatno san i malo rekal).

Odlično da je tako. Znam za te HV kablove sa TV-a i monitroa, imam nešto ali ne dovoljno. Jedino da se zaletim na otpad pa malo u akciju... no trebao bi za to uzeti jedan da GO . Ok, znači ovo sa kablovinom neće biti problem, izabrati ću kabel koji je mehanički dosta izdržljiv zbog manipulacija sa statortima koje će usljediti... ako baš budem od volje, presvući ću još jedan sloj bužira preko istih i to će onda biti to. Sve poslikam kada završim, čisto da dokumentiramo i tu fazu na statorima. Membrana i način spoja na HV će biti priča za sebe.

[elvis]

Hajmo malo dalje, vrijeme je da se bar teoretski pripremim za dio vezan za elektronički sklop koji će pratiti buduće ESL-ove. Konceptualno to je vrlo jednostavno, no treba pažljivo sve izvesti sa odabranim djelovima..... Na slici ispod označio sam tri osnovna dijala, a naglasak u nastavku teme će biti na A i B, dok je C dio priče oko statora i membrane, a ona se ionako pomalo odvija iz dana u dan. Slovom A sam označio audio PP transformator, sa slovom B multiplikator napona, pa predlažem da prvo krenemo sa B. Ja sam se iz praktičnih, sigurnosnih, vremenskih i financijkih razloga odlučio na kaskadni multiplikator koji se vrlo često koristi. Možda nije najbolje riješenje, no dobar je komrpmis.

Za sada evo sam blok sheme sastavnica... pa onda nastavljam sa sekcijom B.

[sstrsat]

Ja sam se iz praktičnih, sigurnosnih, vremenskih i financijkih razloga odlučio na kaskadni multiplikator koji se vrlo često koristi. Možda nije najbolje riješenje, no dobar je komrpmis.

Sasvim dobro rjesenje. Ako je nesto takvo dovoljno dobro u Quad elektrostaticima, bit ce sigurno i ovdi dobro. Svaki drugi nacin bi virovatno bil dosta skuplji.

[Mate]

taman sam mislio predložiti isto što i strsat za kabele kad me preteče. Ostaje mi jedino predložiti kabele za svjećice

Možda ti mogu pomoći . Iman u firmi još neke 17" koji čekaju skupljače otpada da ih pokupe. Ako budem imao vrimena sutra preksutra rado ću isčupati nešto pa ti javim. Sumnjam da će biti 60cm ali bumo vidili. Trebali bi četiri komada, jel tako?

Moje pitanje je, koliki AC napon je predviđen na ulazu multiplikatora? Ima li smisla imati varijabilni napon dok se odredi optimalni?

[elvis]

taman sam mislio predložiti isto što i strsat za kabele kad me preteče. Ostaje mi jedino predložiti kabele za svjećice

Možda ti mogu pomoći . Iman u firmi još neke 17" koji čekaju skupljače otpada da ih pokupe. Ako budem imao vrimena sutra preksutra rado ću isčupati nešto pa ti javim. Sumnjam da će biti 60cm ali bumo vidili. Trebali bi četiri komada, jel tako?

Moje pitanje je, koliki AC napon je predviđen na ulazu multiplikatora? Ima li smisla imati varijabilni napon dok se odredi optimalni?

Da da, ma ja sam te kablove iz TV-a stalno skupljao, no vremenom sam ih potrošio, jer bi ih često koristio za anodne napone uređaja koje sam radio. Sada sam ostao na jednom podesnom komadu... a što je tu je. U monitoru koji spominješ biti će nešto tog kabela, no na žalost ne dovoljno. Ako stigneš pogledaj svakako, zapravo isščupaj, ako ne meni koristiti će tebi.

Što se tiče AC napona, ja ću zapravo ići na kombinaciju dva mala trafa 220V/12V , što će u kombinaciji primar-sekundar-sekundar-primar dati oko 200V AC-a na ulazu multiplikatora. Znam za foru sa regulacijom DC-a koja nudi veliku elastičnost, no obzirom da ću raditi kaskadni multiplikator napona, mogu uzimati volte sa različitih stupnjeva multiplikatora, pa ti to dođe na isto....

[elvis]

Obzirom da je za Mylar koji ću koristiti preporučena polarizacija negativnim naponom, nema smisla izmišljati toplu vodu, pa je zadatak napraviti i takav multiplikator napona. U biti i nema nekakve velike razlike u odnosu na pozitivan, samo su diode okrenute drugačije. Moja prva draft shema je u nastavku. Na slici je nešto više kaskada no što će meni trebati. Po prvoj procjeni i matematici ako mi nije kriva, meni će trebati od 8 do maksimalno 9 kaskada. Vidjeti ću kakav će biti tj. koliki će biti AC na sekundaru T2.

E sada ispravite me ako griješim, recimo da ću imati sekundarni napon na T2 cca 200V, uz 8 kaskada to bi trebalo biti:

V (input) = 200V AC
Broj kaskada: 8
V (output) = 2256V DC

To je pod uvjetom da vrijedi jednostavna matematika: Voutput = (Vinput x Broj kaskada) x 1,41
Plizzz ispravite me ako griješim.

Evo kako bi izgledao Segment B. Biti će tu još pojašnjenja sastavnica, no prvo da potvrdimo da je ovo točno.....

[Mate]

Da da, ma ja sam te kablove iz TV-a stalno skupljao, no vremenom sam ih potrošio, jer bi ih često koristio za anodne napone uređaja koje sam radio. Sada sam ostao na jednom podesnom komadu... a što je tu je. U monitoru koji spominješ biti će nešto tog kabela, no na žalost ne dovoljno. Ako stigneš pogledaj svakako, zapravo isščupaj, ako ne meni koristiti će tebi. ....

A čekaj, to je samo jedan kabel po monitoru. Onaj što ide na katodu is VN sklopa. Drugih VN tamo i nema. Budem to počupao.

Što se tiče AC napona, ja ću zapravo ići na kombinaciju dva mala trafa 220V/12V , što će u kombinaciji primar-sekundar-sekundar-primar dati oko 200V AC-a na ulazu multiplikatora. Znam za foru sa regulacijom DC-a koja nudi veliku elastičnost, no obzirom da ću raditi kaskadni multiplikator napona, mogu uzimati volte sa različitih stupnjeva multiplikatora, pa ti to dođe na isto....

Yep, smetnuo sam s uma da se može na kaskadi uzimati po želji.

[elvis]

Na šemi visokonaponske kaskade vidljivi su otpornici koji su uvjetno rečeno nekakva spona između sklopa za multiplikaciju napona i membrane elektrostata koja se u ovom slučaju polarizira tj. nabija negativnim naponom. U pravilu ovi otpornici su velikih vrijednosti , a u praksi najčešće od 10 do 40 mega oma.
Koliko sam shvatio u idealnoj slici svijeta bilo bi najbolje imati trajno polariziranu i nabijenu membranu. Jedan od evidentnih prednosti je sigurnost takvog ESL-a iz razloga što teorija kaže da bi tada slučaj da se membrana fizički dodirne sa statorom bio sveden na minimum. Uz konstantan naboj membrane, te uslijed činjenice da se približavanjem membrane statoru kapacitet povećava, napon će se na taj trenutak smanjiti i uvjetno rečeno spasiti membranu od ekstremnog položaja u kojem bi dodirnula stator i izazvala kratak spoj. To je nekakva teorija ako sam je dobro razumio, no u zbilji se rijetko koriste baš potpuno odspojene membrane od power supplya.
Nekako uvjetno rečeno „odvajanje“ membrane vrši se sa otpornicima visoke omaže u seriju između multiplikatora napona i same membrane. Koliko se sjećam tu postoji određena matematika za određivanje vrijednosti tih otpornika, no u tu priču ulaze pojmovi usklađenja vremenskih konstanti i odabranih reznih frekvencija u cilju postizanja što manjih izobličenja i hebiga ulazim u sivu zonu koju baš ne shvaćam na prvu…. no dobro, to je zadatak za budućnost ako se jednog dana budem baviti elektrostatima he he he he .. za sada ću koristiti vrijednosti uobičajene za ovakve aplikacije (između 10 i 20M), no ovaj dio svakako ne treba banalizirati, bitan je i trebati će ga shvatiti.

Što se tiče dva ucrtana transformatora na šemi iznad (T1 i T2) u biti ništa specijalno, to će biti dva trafoa 220V/12V 1,2A. Biti će spojeni po principu 220V/12V -> 12V/220V, no teško je dobiti svih 220V na izlazu. Testom ću utvrditi baš točan napon kada to tako spojim u zbilji, očekujem oko 180 do 195V.
Možda je zgodno ovo sa dva trafoa napraviti na način da se u sam zvučnik ugradi jedan trafo sa standardnim jackom za 12V kao vanjskim priključkom za napajanje, a vanjski trafo je zapravo adapter 220V/12V AC. Na taj način u sam elektrostat dovodimo tanku žicu adaptera od pišljivih 12V, a „stroj“ radi na kilovolte he he he. Čisto iz psiholoških razloga... radi na adapter pih !! Vjerojatno će tako i biti.

Što se tiče dioda i kondenzatora, to sam već napisao, bilo koji keramički ili folijski u rasponu od 10nF do 33nF 630V, a diode mogu biti vulgaris 1N4007 (1000V).

Skica spoja T1 i T2:

[Mate]

Je li ono nekad postojalo nešto kao "Elektronika - Zadar"?
E, ti su proizvodili trafa 220/220 za galvansko odvajanje utičnica za brijanje u kupatilu.
primar i sekundar su bili potpno odvojeni na špuli u posebnim odjeljcima. Jezgra EI između 2 i 4 cm2 ovako odokativno po sjećanju.

[Pao Pepeo]

Pozdrav elvise još jednom svaka čast na ovakvom projektu s zanimanjem ga pratim i učim stvari za koje prije nisam znao stoga hvala.Baš me zanima nešto pa vas pitam,za niske tonove siguran sam da imate neki dobar bass u šteku i na kolko če on bit rezan,i još ovo pošto elektrostate nažalost još nisam imo prilike čut kolko oni mogu bit glasni? bez nekih distorzija naravno